У тренутку када вештачка интелигенција прераста из технолошког тренда у кључну инфраструктуру савремених економија, Европа редефинише свој приступ – а Србија има реалну прилику да у том процесу заузме важно место. Глобална трка у развоју вештачке интелигенције ушла је у нову фазу – ону у којој више није пресудно ко има највећи модел, већ ко успе да ту технологију примени у реалним системима: економији, индустрији, јавним услугама и свакодневном животу, порука је разговора Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије (ПКС), и Вилијама Ел Саида, директора за јавни сектор и владине политике у компанији Mistral AI, у емисији „Čadež Talk“.
Управо у тој равнотежи између глобалне технологије и локалног знања лежи шанса Србије: да развија сопствене AI капацитете и моделе, гради партнерства и постави темеље за економију у којој вештачка интелигенција није само алат – већ покретач развоја, конкурентности и дигиталног суверенитета, сагласни су саговорници.
„Вештачка интелигенција данас постаје питање стратешке аутономије – исто као енергија, транспорт или одбрана. Државе желе контролу над кључном инфраструктуром, а AI то свакако јесте“, истакао је Ел Саид. Наглашава да је европски одговор на доминацију великих глобалних играча заснован на другачијој филозофији: децентрализацији, отворености и прилагођавању локалним потребама. Управо та разноликост, која се често посматра као слабост Европе, може постати њена највећа предност.
„Општи модели имају своја ограничења. Права вредност долази из њихове специјализације – када се повежу са локалним подацима, законима, језиком и конкретним пословним процесима“, објаснио је Ел Саид. Као пример навео је пољопривреду, где комбинација глобалног знања и локалних података може значајно повећати приносе и ефикасност.
Говорећи о Србији, Ел Саид је оценио да земља већ има кључне предуслове за убрзани развој AI екосистема – квалитетан инжењерски кадар, растућу инфраструктуру и искуство у развоју софтверских решења.
„Србија има реалну шансу да буде међу раним усвајачима ове нове парадигме – али је сада кључно одредити приоритете и фокусирати се на конкретне примене које ће брзо показати вредност“, рекао је он.
Председник ПКС Марко Чадеж указао је да је кључни изазов Европе како да снажну истраживачку базу претвори у конкретне производе и одрживе компаније. „Није довољно имати знање – потребно је изградити читав екосистем који повезује истраживање, инфраструктуру и привреду“, рекао је Чадеж.
У том контексту, посебно је наглашена важност развоја сопствених великих језичких модела (LLM), али не као универзалних решења, већ као система прилагођених конкретним језицима, индустријама и друштвеним оквирима.
Посебан фокус стављен је на улогу државе и јавног сектора. Вештачка интелигенција, како је истакнуто, може значајно унапредити квалитет јавних услуга, повећати транспарентност и ефикасност администрације, али само уз јасно дефинисане приоритете и одговарајући регулаторни оквир.
Чадеж и Ел Саид поручују да ће будућност вештачке интелигенције бити одређена способношћу друштава да их прилагоде сопственим потребама.