Под слоганом „Визија која се гради“, у Београду је данас одржан „Бизнис самит 2026“, на којем су лидери из света политике, енергетике, технологије и инвестиција понудили конкретне предлоге за бржи инфраструктурни развој, зелену транзицију и примену вештачке интелигенције у привреди. Учесници су поручили да су инфраструктура, зелена транзиција и вештачка интелигенција кључни покретачи будућег економског раста, уз оцену да Србија има потенцијал да постане регионални центар иновација и капитала.
Уводним обраћањима, Бизнис самит у Ложионици, који је окупио више од 400 учесника и 200 бизнис лидера из Србије и Европе, отворили су премијер Србије Ђуро Мацут, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж и представници организатора.
„Дијалог, поверење и партнерство државе и привреде кључни су за даљи економски развој и позиционирање Србије као земље стабилности и убрзаног раста“, поручио је премијер Мацут, док је председник ПКС Марко Чадеж оценио да Србија има „генерацијску прилику“ да кроз вештачку интелигенцију, иновације и знање гради економски суверенитет и конкурентност.
Мохамед Алабар, оснивач компанија Igl Hils i Emaar истакао је да је у пројекат „Београд на води“ до сада уложено четири милијарде евра, а да је ефекат на српску економију петоструко већи, отворено је 10.000 нових радних места и 900 компанија. Он је истакао да су за овакве пројекте неопходни стабилност, храброст и снажно лидерство, и да је председник Србије Александар Вучић показао смелост да дела и инсистирао на квалитету, брзини и реализацији пројекта, што је, како је оценио, било кључно за успех „Београда на води“.
На првом од пет панела „Моћ капитала – постоји ли бизнис без политике?“ први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали поручио је да Србија, упркос глобалним кризама, успева да очува економску стабилност, кредибилитет и привлачност за инвестиције. Истакао је да је Србија од пандемије до енергетске кризе реаговала брже од многих земаља, што инвеститорима доноси сигурност и предвидивост. Извршни директор ППФ групе Јан Ружичка оценио је да Србија и регион имају велику економску шансу и да је по први пут заустављен „одлив мозгова“, а директор ОМР групе и председник КК Партизан Остоја Мијаиловић поручио је да су политика и економија тесно повезане, јер економска стабилност зависи од политичке подршке и стабилног законског оквира.
Министарка енергетике Дубравка Ђедоовић Хандановић изјавила је да Србија жели да постане кључна транзитна земља за енергетске руте, чиме би ојачала своју енергетску и геополитичку позицију. Најавила је инвестиције од 14,4 милијарде евра у енергетски сектор до 2035. године, као и ширење гасне и електроенергетске инфраструктуре.
На панелу „Енергетски чвор“ истакнуто је да су енергетска и национална безбедност тесно повезане. Оснивач “Friedman Global Strategies” и дипломата Џастин Фридман оценио је да ће нуклеарна енергија имати све већу улогу у будућности, док су представници енергетских компанија указали на кључну улогу нафте и гаса за стабилност економија.
Према оцени министарке заштите животне средине Саре Павков, Србија постепено спроводи зелену транзицију уз очување конкурентности домаће привреде на тржишту ЕУ. Подсетила је да су прошле године усвојени закони о опорезивању емисија гасова са ефектом стаклене баште и увоза угљенично интензивних производа, као и да је уведен MRVA систем за праћење емисија, кроз који је већ издато 97 дозвола оператерима. Предложена национална цена угљеника износила би четири евра по тони, знатно мање од европске цене од око 75 евра, како би се привреда постепено прилагодила новим правилима, указала је Павков и нагласила да ће средства од такси бити враћена компанијама кроз подстицаје за декарбонизацију, енергетску ефикасност и нове технологије.
Представници индустрије и институција на трећем панелу CBAM i ETS оценили су да је зелена транзиција постала приоритет, а не избор. Из Министарства финансија наводе да ће CBAM регулатива утицати на око 3.500 компанија у Србији, од којих 1.000 извози у ЕУ, уз очекивани директан ефекат од око 120 милиона евра ове године.
У фокусу панела „EXPOSE your business“ били су раст и развој Србије у условима великих глобалних промена, са посебним освртом на програм „Скок у будућност – Србија 2020/2035“ и велике инфраструктурне пројекте који мењају изглед земље. Панелисти су размотрили колико су развојни планови реални у времену економских и геополитичких изазова, као и значај инвестиција, енергетике и EXPO 2027 за будући привредни развој Србије.
Посебна пажња била је посвећена дигиталној трансформацији и вештачкој интелигенцији кроз панел „Дигитални капитал“. Теме су обухватиле утицај AI на друштво и економију, развој 5G мреже, дигитални евро и примену вештачке интелигенције у банкарству и
Саветник председника Републике за регионална питања Милош Вучевић изјавио је да Србија и у сложеним геополитичким околностима води избалансирану политику, водећи рачуна о националним и државним интересима.
„Избалансираност није знак слабости, већ мудрости“, поручио је Вучевић на панелу „Визија региона: Како градити економију будућности?“.
Он је истакао да Србија води самосталну политику, уз сарадњу са Европом, регионом, Кином и другим партнерима, оценивши да би искључивост била погубна по државне интересе.