“Расте све већа потреба за енергијом због развоја нових технологија. Многе области се морају ослањати на науку, на развој иновација који представља и најбољи правац за добра и квалитетна решења. Изузетно је битно да ова активност уђе у све поре приватног сектора у Србији. Наравно, морамо да покажемо да је то добро и исплативо за нашу земљу. Време нас не чека. Прошле године на нашу иницијативу је усвојена је резолуција УН о међународној декади “Наука за одрживи развој” где заиста видимо велику шансу Србије која је доживела велики дипломатски успех, а то је да се наука укључи у решавање глобалних изазова. То значи стављање у функцију и државе и приватног сектора и академије и приватног сектора да радимо заједно”, рекла је министарка науке др Јелена Беговић, на Копаоник бизнис форуму где су присуствовали и чланови наше Академије.
Како је додала, у 2023 години Србија је уложила 23 милиона евра у Фонд за иновационе делатности фокусиран на приватни сектор, који развија нове пројекте и покушава да подржава идеју да истраживање и развој треба да буду део сваке озбиљне и модерне компаније која жели да напредује.
“Активно градимо иновациони еко-систем, а то су научно технолошки паркови у свим великим градовима. Пуни су компанија. Кренули смо ове године у проширење њихових капацитета и то су места где окупљамо приватни сектор и академију, малад таленте и предузетнике који треба да буду врло битна карика у развоју економије у Србији. Спојили смо и локалне иновационе центре као бисмо дошли до сваког младог иноватора, научника и како бисмо им пружили прилику да развијају свој иновације. Велика шанса је сарадња између академије и државе, и битно нам је да наша домаћа решења наиђу на подршку државе, која више треба да користи домаћа решења и домаћу интелектуалну својину”, додаје Беговић.
Министарка науке каже да су нам потребне нове технологије, а те нове технологије, као што је, на пример, вештачка интелигенција, захтевају све више енергије.
“Стално се вртимо у круг, пређемо на једну страну, а занемаримо можда да правимо мало дугорочније анализе које би дале одговоре шта је ефекат најбољи за нас. Ако вештачка интелигенција настави да се развија још више, а један део експерата сматра да је то неминовно, количина енергје коју тренутно имамо на планети неће бити довољна за њен развој. Ко ће да произведе ту енергију а да притом не уништава земљу”, каже Беговић.
Она наводи и да економија нулте емисије карбонских гасова има своју цену.
“Драго ми је да смо препознали на нивоу државе и на глобалном нивоу развој вештачке интелигенције и биотехннологије. Захваљујући биотехнологији данас радимо на развоју батерија на бази микроорганизама, на новим зеленим процесима производње, зеленом грађевинском материјалу, паметном бетону и то фантестичне ствари које се дешавају и који ће имати позитиван утицај, али нам је ту наука база за све”, објашњава Беговић.
Према њеним речима, морамо да мењамо и пољопривреду “која је кренула у једном озбиљном смеру”.
“Имамо развојне центре, али морамо много брже да растемо у новим технологијама. Што значи да нећемо моћи да задржимо овај начин живота, ако не почнемо да мењамо мало и своје навике. И од нас се очекује нека жртва јер напредак технологија има своју цену. Развој нових решења има кључну улогу у праћењу еколошких изазова и ту долазимо до наше шансе. Србија ће постати земља науке и земља иновација”, тврди Беговић.
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић учествовала је данас на панелу „Образовање 4.0“ у оквиру Копаоник бизнис форума.
На панелу је било речи о томе која знања, вештине, ставове и вредности би требало данас развијати код ученика, каква је улога нових технологија у образовном процесу, мотивацији наставника и ученика, као и значају целоживотног учења и образовања одраслих.
Министарка просвете истакла је да ученици у Србији о новим технологијама уче већ у првом циклусу основног образовања.
“Дигитални свет је од школске 2020/2021. године обавезан школски предмет у оквиру првог циклуса основног образовања од 1. до 4. разреда основне школе. У другом циклусу образовања, од петог до осмог разреда основне школе постоји обавезан предмет Информатика и рачунарство. Осим тога, ученици од 5. до 8. разреда имају и обавезан предмет Техника и технологија. Вештачка интелигенција има своје место у програмима наставе и учења у оквиру предмета Информатика и рачунарство и Техника и технологија а осврт на ову тему приметан је и у предмету Дигитални свет”, навела је Ђукић Дејановић.
Она је додала да је у средњем образовању вештачка интелигенција део наставног плана и програма неколико школских предмета, углавном изборних, међу којима је “Савремена технологија”, где уче о вештачкој интелигенцији.
Министарка је указала и на значај целоживотног учења, као и на сарадњу свих релевантних чинилаца када је реч о креирању образовних политика.
“Пројекат Мастер 4.0 повезује технолошка знања са пословним вештинама у оквиру четири ИТ + БИЗНИС програма у Београду, Нишу и Крагујевцу, а гради и мост између технологије и уметности кроз два ГЕЈМИНГ мастера у Београду и Крагујевцу”, навела је Ђукић Дејановић.
Она је објаснила да ти програми студентима пружају могућност да се упознају са свим аспектима рада на реализацији различитих сегмената израде, дизајнирања и продукције видео-игара, а потом да та искуства укључе и у свој будући професионални рад.
Министарка просвете је указала да је дигитална трансформација веома важан процес, али не сме бити на уштрб класичног учења.
Она је навела пример Шведске у којој се у школе уместо таблета и других помагала више враћају књиге, .
„Дигитална трансформација, као динамичан и сложен процес одвија се у складу са нашим друштвеним вредностима. Када је реч о образовању нарочито морамо да водимо рачуна да дигитална трансформација заправо буде дигитална еволуција током које приоритетно настојимо да водимо рачуна о добробити и подршци целовитом развоју ученика”, казала је министарка просвете.